Iskustva sa polaganjem stručnog ispita za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR)

Polaganje stručnog ispita za lice za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja izazov za mnoge kandidate. Na osnovu razgovora sa polaznicima i iskustava sa foruma, prikupili smo najvažnije informacije koje će vam pomoći u pripremi.

Struktura ispita

Ispit se sastoji iz četiri dela:

1. Opšti deo - domaće i međunarodno zakonodavstvo
2. Posebni deo - procena rizika (pismeni deo)
3. Usmeni deo - pravilnici
4. Odbrana pismenog dela

Najčešća pitanja na ispitu

Na osnovu iskustava kandidata, evo nekih od najčešćih pitanja koja se postavljaju:

Opšti deo:

• Kako se regulišu prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa?
• Obavezno upućivanje zaposlenog na ocenu radne sposobnosti pred komisijom PIO
• Preraspodela radnog vremena
• Kako je definisan BZNR u osnivačkom ugovoru EU?
• Šta je BZNR prema zakonu o BZNR?
• Konvencija 161 - službe medicine rada

Posebni deo (pravilnici):

• Grupisanje opasnosti i štetnosti
• Opšti zahtevi kod malih mašina
• Stručni nalaz kod ispitivanja uslova radne okoline
• Mere kod izvođenja građevinskih radova u blizini saobraćajnica
• Mere zaštite od obrušavanja
• Granične vrednosti vibracija
• Pravilnik o mladima - koje su mere zaštite

Procena rizika - ključni deo ispita

Pismeni deo ispita podrazumeva izradu procene rizika za dato radno mesto. Kandidati dobijaju listu opasnosti i štetnosti, ali moraju samostalno izabrati metodu procene (npr. Kinney metoda).

Radna mesta koja su često korišćena za procenu:

• Zidar
• Viljuškarista
• Elektromonter
• Radnik na presi
• Vodoinstalater
• Krojač
• Automehaničar

Važno je napisati:

1. Opis posla
2. Stručnu spremu potrebnu za rad
3. Opremu koja se koristi
4. Listu opasnosti i štetnosti
5. Procenu rizika (verovatnoća, učestalost, težina posledica)
6. Preventivne mere
7. Zaključak da li je radno mesto sa povećanim rizikom

Saveti za pripremu

Na osnovu iskustava polaznika, evo nekoliko ključnih saveta:

1. Pravilnici su ključni

Najviše pažnje posvetite pravilnicima. Marina Furtula, jedna od ispitivačica, poznata je po rigoroznom ispitivanju ovog dela. Najvažniji pravilnici:

• Pravilnik o bezbednosti mašina
• Pravilnik o pregledu opreme za rad
• Pravilnik o lekarskim pregledima
• Pravilnik o proceni rizika
• Pravilnici o buci i vibracijama

2. Naučite brojke i vrednosti

Ispitivači često postavljaju pitanja koja zahtevaju tačne brojčane vrednosti:

• Osvetljenje na gradilištu (120 lux na prilaznim putevima, 250 lux na mestu rada)
• Normalan pritisak u kesonima (1 bar)
• Granične vrednosti buke (85 dB granična, 80 dB donja akciona, 83 dB gornja akciona vrednost)
• Broj tuševa (1 na 5 radnika u normalnim uslovima, 1 na 10 u specifičnim uslovima)

3. Pripremite primere procene rizika

Pre polaganja, vežbajte procenu rizika za različita radna mesta. Koristite metodu koja vam najviše odgovara (Kinney, 5x5, itd.).

4. Organizacija polaganja

Polaganje obično traje 4-6 sati i organizovano je na sledeći način:

1. Identifikacija kandidata (9:00)
2. Opšti deo ispita
3. Pismeni deo (procena rizika, 2 sata)
4. Usmeni deo (pravilnici)
5. Odbrana pismenog dela

Česta pitanja i nedoumice

Da li je dozvoljeno nositi literaturu na ispit?

Na ispitu nije dozvoljeno korišćenje literature, osim odštampanih opasnosti i štetnosti za potrebe procene rizika. Organizatori obično obezbeđuju ovaj materijal.

Koja radna mesta su sa povećanim rizikom?

Radna mesta koja uključuju rad na visini (zidari, tesari), rad sa opasnim materijama (hemijski radnici), rad u uslovima povećanog pritiska (kesonski radnici) i slično. Uvek proverite specifične uslove iz pravilnika.

Koliko dugo traje priprema za ispit?

Većina kandidata navodi da je za adekvatnu pripremu potrebno 2-3 meseca redovnog učenja (2-3 sata dnevno). Materijal je obiman, ali se može savladati uz sistematski rad.

Iskustva polaznika

Evo šta kažu kandidati koji su već polagali ispit:

"Polagala sam u februaru. Prvi deo (opšti) i pismeni deo su bili lakši nego što sam očekivala. Kod Marine sam imala pitanje o lekarskim pregledima i tehničkoj dokumentaciji za mašine. Bila je rigorozna, ali fer ako vidi da si učila."

"Ja sam pala na usmenom delu jer nisam znala tačne vrednosti za buku. Savetujem svima da dobro nauče sve brojke i granične vrednosti iz pravilnika."

"Najteži deo mi je bila procena rizika. Dobio sam radno mesto elektromonter i morao sam detaljno opisati sve mere zaštite. Marina je tražila vrlo specifične stvari, nije joj bilo dovoljno opštih odgovora."

Zaključak

Polaganje stručnog ispita za BZNR zahteva temeljitu pripremu i dobro poznavanje pravilnika. Ključ uspeha leži u:

• Sistematskom učenju svih propisa
• Vežbanju procene rizika za različita radna mesta
• Pamćenju ključnih brojčanih vrednosti
• Razumevanju praktične primene mera zaštite

Iako ispit izgleda obiman i težak, uz dobru pripremu i sređen materijal, polaganje je svakako moguće. Najvažnije je ne odustajati i koristiti iskustva onih koji su već prošli kroz ovaj proces.